Директна потрошња електричне енергије за компримовани ваздух чини 15%–30% укупне потрошње енергије предузећа. Његова ефикасност конверзије енергије је ниска – само 10%–15% – са значајним губицима енергије током производње, преноса и коришћења; ови губици се првенствено манифестују као топлотна енергија, механички губици и потенцијална енергија притиска. Компримовани ваздух чини 20% потрошње електричне енергије у индустријама као што су гвожђе и челик, и чак 40% у секторима попут текстила и хемијских влакана.
Пет основних активности за уштеду енергије у системима компримованог ваздуха укључују: минимизирање потражње за компримованим ваздухом уз истовремено испуњавање производних захтева; одабир сигурнијих, енергетски ефикаснијих притисака у снабдевању кроз анализу и тестирање; оптимизација структуре и конфигурације ваздушних компресорских станица како би се максимизирала ефикасност на страни снабдевања; научно планирање система како би се минимизирали губици енергије током преноса; и имплементација префињеног, визуелног управљања енергијом како би се ефикасно комбиновале напредне технологије са научним праксама управљања.
Кључни технички приступи побољшању уштеде енергије укључују праћење целокупне системске опреме и мреже цевовода коришћењем сензора (за проток, притисак и тачку росе) и комуникационих мрежа, као и развој експертских система контроле за кластере компресора који се фокусирају на свеобухватно управљање опремом крајње употребе. Поред тога, паметна бројила електричне енергије и гаса се користе за прикупљање података о обрасцима коришћења; ови подаци се уносе у базе података и ИоТ мреже, омогућавајући анализу која прилагодљиво усклађује ваздушне компресоре и опрему за накнадну обраду са оптималним радним условима и динамички прилагођава ефикасност система у реалном времену. Специфичне технологије које се користе укључују погоне са трајним магнетима променљиве фреквенције и двостепену компресију.
Штавише, као извор енергије, компримовани ваздух има значајан потенцијал примене и истраживачку вредност у специјализованим областима као што је пнеуматско лансирање (нпр. за полетање дронова).
